Instrumentarijum za poboljšanje efikasnosti rada Evropskog suda za ljudska prava, sa osvrtom na protokol broj 16

UDK: 341.645.5(4)
341.231.14

INSTRUMENTARIJUM ZA POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI RADA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA, SA OSVRTOM NA PROTOKOL BROJ 16
Milica Zlatković, sudija Apelacionog suda u Nišu.

Rezime: Nakon što je 1950. godine usvojena, Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, je radi usklađivanja sa razvojem savremenog društva nekoliko puta bila podvrgnuta dopunama i izmenama i u tu svrhu doneto je ukupno 16 protokola, od kojih su do sada, protokoli broj 11 i 14 doneli značajnije promene u sastavu i načinu rada Evropskog suda za ljudska prava, a sve u cilju što efikasnijeg sistema pružanja pravne zaštite. Takođe, u cilju postizanja dugoročnih rezultata, glavne smernice za reformu, pre svega Evropskog suda za ljudska prava, bile su predmet razmatranja međudržavnih konferencija, na osnovu kojih su usvojene Deklaracije iz Interlakena, Izmira, Brajtona, Brisela i Kopenhagena. Navedenim deklaracijama, pored ostalog, potvrđena je važnost „sistema supsidijarnosti“, koji je zvanično uveden sa Protokolom broj 15, iako je na neformalan način zapravo bio prisutan od samog nastanka Konvencije, a koji podrazumeva obavezu država članica da prava i slobode utvrđene Konvencijom budu u potpunosti osigurani na nacionalnom nivou, što se u praksi pojedinih država, među kojima Republika Srbija svakako ima vodeće mesto, pokazalo kao veoma težak proces. U cilju još većeg unapređenja pravne zaštite, a pre svega u cilju prevencije budućih slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava, donet je Protokol broj 16, koji je stupio na snagu 1. avgusta 2018. godine, nakon što ga je deset država članica potpisalo i ratifikovalo i koji prema mišljenju autora, svakako zavređuje znatnu pažnju, jer možda i više od ostalih protokola utiče na poboljšanje sudskog dijaloga između Evropskog suda za ljudska prava i domaćih sudova. Ovim protokolom se zapravo vrši prevencija budućih slučajeva pred Evropskim sudom kroz mogućnost traženja „savetodavnog mišljenja“, koje uistinu iako neobavezujuće, državi zapravo daje mogućnost da prihvatanjem istog, sama, u svom pravnom sistemu, spreči potencijalno kršenje ljudskih prava i osnovnih sloboda, a samim tim i unapredi nivo pravne zaštite i vladavine prava. Međutim, Republika Srbija do danas nije ratifikovala ovaj protokol, iz za sada stručnoj javnosti nepoznatih zvaničnih razloga. No, nezavisno od toga, svrha ovog rada je da ukaže na učinkovitost koju ovaj protokol pruža, a sve u cilju unapređenja standarda ljudskih prava na nacionalnom nivou i sprečavanja nastanka novih sudskih sporova, što je prema mišljenju autora, bila i svrha njegovog donošenja.

Ključne reči:
ljudska prava, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, savetodavna mišljenja, načelo supsidijarnosti, Protokol broj 16 uz Konvenciju.

Politrauma tela i multiple povrede u parničnom postupku

UDK: 340.66:656.1
347.948:656.1
347.513:656.1

POLITRAUMA TELA I MULTIPLE POVREDE U PARNIČNOM POSTUPKU
Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak.

Rezime: Sve veća stopa traumatizma, posebno politrauma, vodeći su problemi savremenog zdravstva. Temperament i ambicioznost čoveka često prelaze realne mogućnosti njegovog biološkog sastava.
Povećanje broja saobraćajnih nezgoda danas predstavlja najvažniji uzrok nasilnog oštećenja zdravlja, što nameće potrebu zajedničkog multidisciplinarnog, tj. saobraćajno-tehničkog i sudskomedicinskog veštačenja. Smatra se da se svakih 15 sekundi negde u svetu dogodi jedna saobraćajna nezgoda.
Međunarodno udruženje za saobraćajnu medicinu objavilo je da je tokom poslednja dva veka u saobraćaju povređeno oko 350 miliona stanovnika, a oko šest miliona je poginulo. Povrede u saobraćaju bile su deseti vodeći uzrok smrti, odgovoran za 2,2% svih smrti i blizu 3% svih invaliditeta u svetu. Radi bolje ilustracije, ratne ozlede, kao uzrok smrtnosti, nalaze se na 21. mestu. Do visoke smrtnosti stradalih u saobraćaju dolazi pretežno zbog multiplih kranio-cerebralnih povreda i politrauma.
Smatra se da su povrede u saobraćaju uzrok u oko 80%, a povrede na radu u oko 6% u ukupnom broju politrauma. Preostalih 14% politrauma uzrokuju svi drugi etiološki činioci. Smrtnost je kao posledica politraume visoka i kreće se 30–70%.
Ključne reči: saobraćajna trauma, miltiple povrede, posledice i komplikacije, nematerijalna šteta, veštačenje.

Konvalidacija i katastar nepokretnosti

UDK: 349.418:35.077

KONVALIDACIJA I KATASTAR NEPOKRETNOSTI
Ranko Jakovljević, Republički geodetski zavod, SKN Negotin.

Rezime: U ovom radu daje se prikaz pojavnih oblika konvalidacije, vezano za postupanja u upravnim predmetima prilikom zasnivanja, ograničenja ili prestanka stvarnih prava na nepokretnostima.

Ključne reči: stvarna prava, katastar, sticanje, konvalidacija, zakon.

Zabrana izvršenja pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati

USTAVNO PRAVO

Zabrana izvršenja pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati

Izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto – obustaviće se.

Naknada troškova postupka i porez na dodatu vrednost (PDV) za pruženu advokatsku uslugu

UDK: 347.965.7(497.11)

NAKNADA TROŠKOVA POSTUPKA I POREZ NA DODATU VREDNOST (PDV) ZA PRUŽENU ADVOKATSKU USLUGU
Darko Prstić, sudija Osnovnog suda u Negotinu.

Rezime: U radu su prikazana osnovna shvatanja oko primene pojedinih odredbi Zakona o parničnom postupku koje uređuju troškove parničnog postupka, kao i odredbi važećeg Zakona o porezu na dodatu vrednost, a u svetlu usvojenog pravnog shvatanja Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda o ostvarivanju prava na naknadu troškova na ime PDV-a na advokatske usluge od dana 5. 7. 2017. godine, koji je izmenjen i dopunjen na sednici istog odeljenja dana 3. 3. 2020. godine. Svrha i cilj ovog teksta je da podseti kolege, ali i stranke koje inicijalno pokreću postupak pred sudom, kao i one protiv kojih se postupak vodi radi zaštite prava, da odluka suda, kako u pogledu tužbenog zahteva, tako i u pogledu troškova postupka, mora biti zaSnovana na primeni prava, a kojoj prethodi utvrđivanje činjenica, relevantnih za odlučivanje, s tim da autor pored analize navedenog pravnog shvatanja, kroz tekst upućuje i na posledice različitog postupanja sudova prilikom njegovog tumačenja. Ukazuje se i na potrebu davanja jasnih smernica radi ujednačavanja sudske prakse i osnovano upućuje na ponovno razmatranje pitanja prava stranaka na naknadu troškova na ime PDV-a za advokatsku uslugu, imajući u vidu suštinsku razliku krivičnog i građanskog postupka, položaj strana u ovim postupcima, te navedenu razliku koja se odnosi na pravo izbora advokata, ne dovodeći pritom u pitanje Ustavom garantovano pravo stranke na pravnu pomoć.

Ključne reči: troškovi parničnog postupka, naknada troškova, advokatska usluga, porez na dodatu vrednost, pravno shvatanje, izbor advokata i slobodan izbor advokata.

Sastav organa za sprovođenje izbora

UPRAVNO PRAVO

Sastav organa za sprovođenje izbora

Nijedna politička stranka ili stranačka koalicija ne može imati više od polovine članova u stalnom sastavu organa za sprovođenje izbora, a u rešenju o imenovanju predsednika i članova organa za sprovođenje izbora, pored ličnog imena predsednika, odnosno člana, mora biti navedena njegova politička pripadnost ili naziv stranke, odnosno stranačke koalicije na čiji predlog je imenovan.

1 2 3 736