Nadležnost redovnih sudova da odlučuju po zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje

USTAVNO PRAVO
Nadležnost redovnih sudova da odlučuju po zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje

Ustavnopravno je neprihvatljivo odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima iz radnog odnosa, među koje spada i postupanje po zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, bilo da je to samostalan zahtev ili istaknut zajedno sa zahtevom za isplatu zarade.

Plaćanje doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu prihoda od samostalne delatnosti

UPRAVNO PRAVO

Plaćanje doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu prihoda od samostalne delatnosti

Osiguranici koji su navršili maksimalan penzijski staž od 40 godina nisu oslobođeni obaveze plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu prihoda od samostalne delatnosti.

Obaveza drugostepenog suda da odluči o roku za opozivanje uslovne osude

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Obaveza drugostepenog suda da odluči o roku za opozivanje uslovne osude

Ukoliko je uložena žalba, ožalbeni sud ima obavezu da utvrdi da li su istekli rokovi za opozivanje uslovne osude kada je prvostepenom presudom odlučeno o opozivanju uslovne osude, a rok za opozivanje istekne u žalbenom postupku.

Odluka bez materijalne norme  

Podnošenje predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u prepisu

USTAVNO PRAVO
Podnošenje predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u prepisu

Zakonsko određenje o podnošenju predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u prepisu, znači da izvršni poverilac kao izdavalac računa na osnovu koga podnosi predlog za izvršenje, može podneti verodostojnu ispravu i u običnoj fotokopiji u cilju ispunjavanja uslova za dozvolu prinudnog izvršenja.

Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog

KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO

Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog

Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog iz člana 453. ZKP odnosi se na žalbe koje su izjavljene, a ne samo na one koje su usvojene, pa u situaciji kada postoji i žalba javnog tužioca protiv iste presude, to u novom postupku, nakon ukidanja ranije presude, a koji je završen izricanjem strože krivične sankcije, nije povređena odredba člana 453. ZKP.

Pravo branioca na troškove za podnesak na kome je zasnovana presuda

Naknada za eksproprisanu nepokretnost

STVARNO PRAVO

Naknada za eksproprisanu nepokretnost

Poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti nepokretnosti što predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje njenu tržišnu cenu na osnovu kriterijuma od kojih zavisi tržišna cena eksproprisanog zemljišta.

UTICAJ MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA NA NEKE DELIKTE SEKSUALNOG KRIMINALITETA

TEMA BROJA

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 341.4:343.541/.564

UTICAJ MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA NA NEKE DELIKTE SEKSUALNOG KRIMINALITETA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Jedno od najzanimljivijih pitanja savremenog krivičnog prava predstavlja odnos između njegove nacionalne i internacionalne komponente, tj. na koji način i u kojoj meri međunarodno pravo utiče na naše zakonodavstvo, i kakvi se trendovi u tom smislu uočavaju. Ova dilema se prvenstveno odnosi na tzv. transnacionalno međunarodno krivično pravo, koje je očigledno u ekspanziji. Trend sve većeg uticaja međunarodnog prava na domaće krivično zakonodavstvo uočava se već godinama, i nema sumnje da će u budućnosti biti još robusniji. Međutim, uz nesumnjive prednosti, preovlađujući uticaj međunarodnog u odnosu na domaće krivično pravo nosi u sebi i određene probleme, kako terminološke tako i suštinske prirode. Takav je slučaj i sa inkriminacijama koje su rezultat ratifikacije Istanbulske konvencije iz 2011. godine. Polazeći od toga, u daljem tekstu biće u najkraćem analizirano nekoliko aktuelnih inkriminacija koje su evidentno poreklom iz međunarodnog prava a njihovo (ne)propisivanje u sebi nosi određene kontroverze. Reč je o proganjanju, polnom uznemiravanju, sakaćenju ženskog polnog organa, prinudnom zaključenju braka, iskorišćavanju računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu, i “silovanju bez prinude”.
Ključne reči: međunarodno krivično pravo, Istanbulska konvencija, sakaćenje genitalija, proganjanje, namamljivanje, prinudno zaključenje braka, silovanje.

Naknada nematerijalne štete zbog povrede poslovnog ugleda pravnog lica

OBLIGACIONO PRAVO

Naknada nematerijalne štete zbog povrede poslovnog ugleda pravnog lica

Pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede poslovnog ugleda.