Instrumentarijum za poboljšanje efikasnosti rada Evropskog suda za ljudska prava, sa osvrtom na protokol broj 16
UDK: 341.645.5(4)
341.231.14
INSTRUMENTARIJUM ZA POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI RADA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA, SA OSVRTOM NA PROTOKOL BROJ 16
Milica Zlatković, sudija Apelacionog suda u Nišu.
Rezime: Nakon što je 1950. godine usvojena, Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, je radi usklađivanja sa razvojem savremenog društva nekoliko puta bila podvrgnuta dopunama i izmenama i u tu svrhu doneto je ukupno 16 protokola, od kojih su do sada, protokoli broj 11 i 14 doneli značajnije promene u sastavu i načinu rada Evropskog suda za ljudska prava, a sve u cilju što efikasnijeg sistema pružanja pravne zaštite. Takođe, u cilju postizanja dugoročnih rezultata, glavne smernice za reformu, pre svega Evropskog suda za ljudska prava, bile su predmet razmatranja međudržavnih konferencija, na osnovu kojih su usvojene Deklaracije iz Interlakena, Izmira, Brajtona, Brisela i Kopenhagena. Navedenim deklaracijama, pored ostalog, potvrđena je važnost „sistema supsidijarnosti“, koji je zvanično uveden sa Protokolom broj 15, iako je na neformalan način zapravo bio prisutan od samog nastanka Konvencije, a koji podrazumeva obavezu država članica da prava i slobode utvrđene Konvencijom budu u potpunosti osigurani na nacionalnom nivou, što se u praksi pojedinih država, među kojima Republika Srbija svakako ima vodeće mesto, pokazalo kao veoma težak proces. U cilju još većeg unapređenja pravne zaštite, a pre svega u cilju prevencije budućih slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava, donet je Protokol broj 16, koji je stupio na snagu 1. avgusta 2018. godine, nakon što ga je deset država članica potpisalo i ratifikovalo i koji prema mišljenju autora, svakako zavređuje znatnu pažnju, jer možda i više od ostalih protokola utiče na poboljšanje sudskog dijaloga između Evropskog suda za ljudska prava i domaćih sudova. Ovim protokolom se zapravo vrši prevencija budućih slučajeva pred Evropskim sudom kroz mogućnost traženja „savetodavnog mišljenja“, koje uistinu iako neobavezujuće, državi zapravo daje mogućnost da prihvatanjem istog, sama, u svom pravnom sistemu, spreči potencijalno kršenje ljudskih prava i osnovnih sloboda, a samim tim i unapredi nivo pravne zaštite i vladavine prava. Međutim, Republika Srbija do danas nije ratifikovala ovaj protokol, iz za sada stručnoj javnosti nepoznatih zvaničnih razloga. No, nezavisno od toga, svrha ovog rada je da ukaže na učinkovitost koju ovaj protokol pruža, a sve u cilju unapređenja standarda ljudskih prava na nacionalnom nivou i sprečavanja nastanka novih sudskih sporova, što je prema mišljenju autora, bila i svrha njegovog donošenja.
Ključne reči: ljudska prava, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, savetodavna mišljenja, načelo supsidijarnosti, Protokol broj 16 uz Konvenciju.