Odrednice savremenih pojavnih oblika krivičnog dela razbojništva

UDK: 343.712.1

ODREDNICE SAVREMENIH POJAVNIH OBLIKA KRIVIČNOG DELA RAZBOJNIŠTVA
MA Ganimete Ismajli, Pravni fakultet Univerziteta AAB, Priština.
Dr Nataša Tošić, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: Brojne vrste ispoljavanja kriminalnih aktivnosti doživele su znatne promene u poslednjoj deceniji prateći ukupan tehnički progres i razvoj savremenih informatičkih tehnologija, te njihov uticaj na globalizaciju faktora vremena i prostora. Unapređeni modusi komunikacije i transporta poništili su značaj vremenske razlike i prostorne udaljenosti na svetskom planu zbog čega su mnogi oblici ilegalnih delatnosti poprimili znatno drugačija obeležja podrazumevajući nove načine izvršenja. Da li je kriminal evoluirao uz civilizacijski razvoj? U svetlu okolnosti aktuelnih standarda savremenog načina života neophodno je sagledati i težišnu temu ovog rada odnosno savremene pojavne oblike krivičnog dela razbojništva. Njihove odrednice, kako smatramo, mogu se opredeliti u formalnom i u materijalnom smislu. Normativni parametri određuju formalni aspekt determinanti krivičnog dela razbojništva. Materijalna ravan njihovog fenomenološkog ispoljavanja, prema našem mišljenju, svakako je raznovrsnija zbog brojnih kriterijuma koji je grade. Uzimajući ih u obzir, odrednice savremenih pojavnih oblika krivičnog dela razbojništva možemo posmatrati u odnosu na način izvršenja kao pojavne, u pogledu broja izvršilaca kao personalne, u vezi sa podelom uloga izvršilaca kao organizovane, prema obuhvatnosti kriminalne aktivnosti kao logističke i naposletku shodno mestu izvršenja kao međunarodne.

Ključne reči: krivično delo razbojništva, izvršilac krivičnog dela, način izvršenja krivičnog dela, organizovana kriminalna grupa, mesto izvršenja krivičnog dela, kriminalna logistika.

Uplata doprinosa po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, za ranije isplaćene novčane iznose za slučaj nezaposlenosti

RADNO PRAVO

Uplata doprinosa po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, za ranije isplaćene novčane iznose za slučaj nezaposlenosti

Kada je tuženik Nacionalna služba za zapošljavanje isplatila tužiocu naknadu za slučaj nezaposlenosti na osnovu pravnosnažne presude, to tužilac ima pravo i pravni interes za podnošenje tužbe kojom će se tuženik obavezati da izvrši uplatu doprinosa duga po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja.

Povrede u saobraćajnim nezgodama – uloga veštaka medicinske i saobraćajne struke

UDK: 340.66:617.53-001

POVREDE U SAOBRAĆAJNIM NEZGODAMA – ULOGA VEŠTAKA MEDICINSKE I SAOBRAĆAJNE STRUKE
Gavrilo Šćepanović, primarijus, ortoped-hirurg, sudski veštak.
Pavle Galić, docent dr sci, saob. ing, sudski veštak.

Rezime: Veštačenje saobraćajnih nezgoda ponekad zahteva kombinovano veštačenje veštaka medicinske i saobraćajne struke. Prilikom naleta motornog vozila na pešake ili dvotočkaše i pri sudaru ili sletanju motornog vozila, telo pešaka i lica u vozilu čine za veštačenje nedeljivu celinu sa vozilom. Pri tome, motorno vozilo i telo pešaka, odnosno putnika u vozilu deluju jedno na drugo, rezultat čega su povrede pešaka i lica u vozilu, te oštećenja na vozilu.
Veštaci saobraćajne i medicinske struke, na osnovu poznavanja dinamike nastanka raznih tipova saobraćajnih nezgoda, utvrđuju način nastanka povrede stradalih i oštećenja vozila. Osim toga utvrđuju se i povrede stradalih nastale u kontaktu sa pojedinim delovima vozila, pri čemu su kao posledica kontakta nastala oštećenja na vozilu.
Potrebno je najpre utvrditi saobraćajno-tehničku situaciju, odnosno način kretanja vozila pre nezgode, u momentu sudara ili naleta, te utvrditi oštećenja na vozilu i sve ostalo relevantno za interpretaciju dinamike saobraćajne nezgode.
Kombinovanim medicinskim i saobraćajnim veštačenjem, prema raspoloživim materijalnim dokazima, postoji mogućnost da se odgovori na više pitanja značajnih za sud, na osnovu kojih se zasniva presuda:
– Pri sudaru vozila sa pešakom moguće je definisati položaj pešaka u odnosu na vozilo, brzinu vozila pri sudaru, brzinu i način kretanja pešaka prilikom sudara.
– Za povređene osobe u vozilu da se odredi njihova pozicija unutar vozila, pogotovo u slučaju kada je sporno ko je upravljao vozilom.
– Pri sudaru vozila sa motociklistom ili biciklistom da se definiše međusobni položaj i način kretanja učesnika nezgode.
– Da se definiše uzročno-posledična veza nastalih povreda i same nezgode, što se posebno ističe u parničnom postupku, pri čemu se postavlja pitanje značaja vezivanja putnika u vozilu sigurnosnim pojasevima i nošenje zaštitne kacige motociklista.
U toku veštačenja treba prikupiti čitav niz podataka. Saobraćajni veštak treba da definiše pravac, smer i intenzitet sila kojima su izloženi učesnici nezgoda pri sudaru, na osnovu raspoloživih materijalnih dokaza iz zapisnika o izvršenom uviđaju, skice lica mesta, policijskog zapisnika, tipova vozila, njihove mase, visine štete, fotografija vozila i sl. Medicinski veštak na osnovu medicinske dokumentacije može utvrditi povrede konstatovane pregledom nakon saobraćajne nezgode, pri čemu treba voditi računa o tome da su prvi podaci o tegobama i povredama ujedno i najpouzdaniji.

Ključne reči: saobraćajni udesi, posledice povreda, nematerijalna šteta, veštačenje.

1 2 3 678