Korištenje stana
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Korištenje stana
Došlo je do kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada je Kantonalni sud apelantu stavio na teret nezakonito korišćenje stana, iako je za primjenu člana 30. Zakona o stambenim odnosima nezakonito useljenje u stan u društvenom vlasništvu neophodan uslov za primjenu citiranog člana, te kada obrazloženje osporene presude da je za sticanje prava i obaveza iz člana 30. ovog zakona bila potrebna i poslovna sposobnost – ne proizlazi iz citirane odredbe. Osim toga, Kantonalni sud takvo obrazloženje nije doveo u vezu s drugim relevantnim odredbama Zakona o stambenim odnosima na kojima bi ono bilo zasnovano. Isto tako, član 12. ovog zakona primijenjen je bez uvažavanja relevantnih okolnosti konkretnog slučaja, i to da sporni stan i stan apelantovog oca čine jednu cjelinu i da je apelantov otac status nosioca stanarskog prava na stanu stekao kada je zaključio ugovor o korišćenju, budući da citirana odredba ima u vidu nosioca stanarskog prava, što sve ukazuje da obrazloženje Kantonalnog suda ostavlja utisak proizvoljnosti.
Pravo na pravično suđenje
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na pravično suđenje
Postoji kršenje ustavnog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine jer redovni sud nije razmotrio važno pitanje da li se u konkretnom slučaju radi o državnoj imovini u smislu Zakona o privremenoj zabrani raspolaganja i arbitrarno je primijenio materijalno pravo smatrajući da Zakon o stvarnim pravima kao lex posterior derogira Zakon o privremenoj zabrani raspolaganja.