Results

Search Results for: nedoumice

KONVERZIJOM IZ POLITIKE U PRAVO: PRETVARANJE PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU I UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI (I deo)

NEDOUMICE

STVARNO PRAVO

UDK: 349.412/.414(497.11)
COBISS.SR-ID 133289993

KONVERZIJOM IZ POLITIKE U PRAVO:
PRETVARANJE PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU I UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI
(I deo)
* Ranko Jakovljević, Republički geodetski zavod – SKN, Negotin.
Rezime: U ovom radu daje se prikaz stanja pravne regulative vezano za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u pravo vlasništva lica upisanog u katastru nepokretnosti kao imalac prava korišćenja, sa osvrtom na ranije propise i upravnopravnu praksu.
Ključne reči: građevinsko zemljište, korišćenje, svojina, naknada, konverzija, upis promena u katastru nepokretnosti.

DOBROVOLJNO PENZIJSKO OSIGURANJE I PRAVO NA NAKNADU ŠTETE ZBOG NEZAKONITOG PRESTANKA RADA

NEDOUMICE

OBLIGACIONO PRAVO

UDK:368.914(497.11)
331.106.44 (497.11)
340.142:349.2(497.11)
COBISS.SR-ID 127474185
DOBROVOLJNO PENZIJSKO OSIGURANJE I PRAVO NA NAKNADU ŠTETE ZBOG NEZAKONITOG PRESTANKA RADA
– Komentar sudske odluke –

* Milojica Cvijović, advokat u Beogradu.
Rezime: Cilj ovoga teksta je da se ukaže da i postojeći zakonski propisi omogućuju da sudska praksa zauzme stav da je poslodavac u obavezi da izvrši uplatu doprinosa u slučaju nezakonitog prestanka radnog odnosa ukoliko je poslodavac te doprinose uplaćivao zaposlenima do dana kada je na nezakonit način prestao radni odnos.
Zbog ograničenog vremena i prostora ovaj tekst je samo ukazao na temu koja bi trebalo da bude predmet šire stručne rasprave.
Ključne reči: nezakonit prestanak rada, dobrovoljni penzioni fondovi, šteta, štetna radnja, poslodavac, zaposleni, štetnik, krivica.

ZA ILI PROTIV: POZITIVNI UPRAVNI AKTI KAO POSLEDICA ]UTANJA UPRAVE KOD UPISA STVARNIH I OBLIGACIONIH PRAVA

NEDOUMICE

UDK: 3.077:347.23
COBISS.SR-ID 120631561
ZA ILI PROTIV: POZITIVNI UPRAVNI AKTI KAO POSLEDICA ]UTANJA UPRAVE KOD UPISA STVARNIH I OBLIGACIONIH PRAVA
* Ranko Jakovljević, Republički geodetski zavod SKN Negotin.
Rezime: U ovom radu daje se prikaz stanja pravne regulative i mogućnosti prevazilaženja problema nepravovremenog upisa promena imalaca prava u katastru nepokretnosti kroz institut zakonske pretpostavke da je predmet pozitivno rešen ukoliko je protekao zakonski rok odlučivanja, umesto sadašnjeg zakonskog rešenja da ćutanje uprave daje pravo na žalbu odnosno vođenje upravnog spora.
Ključne reči: upis promena u katastru nepokretnosti, ćutanje uprave, pretpostavka pozitivnog favorabilnog upravnog akta.

PROMENA PREBIVALIŠTA ILI ADRESE STANOVANJA MALOLETNOG DETETA OD STRANE RODITELJA KOJI SAMOSTALNO VRŠI RODITELJSKO PRAVO SA POSEBNIM OSVRTOM NA VRŠENJE I LIŠENJE RODITELJSKOG PRAVA

NEDOUMICE

PORODIČNO PRAVO

UDK: 347.637:347.171-055.62
COBISS.SR-ID 117615881

PROMENA PREBIVALIŠTA ILI ADRESE STANOVANJA MALOLETNOG DETETA OD STRANE RODITELJA KOJI SAMOSTALNO VRŠI RODITELJSKO PRAVO SA POSEBNIM OSVRTOM NA VRŠENJE I LIŠENJE RODITELJSKOG PRAVA

* Maja Gluščević, advokat iz Niša.

Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je problem koji se pojavio u praksi, a koji je po mom mišljenju od značaja za porodično pravo i porodične odnose, a to je odbijanje organa uprave, u konkretnom slučaju policije da promeni adresu stanovanja maloletnog deteta na zahtev roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo po odluci suda, iako je u konkretnom slučaju reč o jednom formalnom zahtevu, jer se radi o istom mestu stanovanja, tako da nije reč o promeni prebivališta. Dakle, u konkretnom slučaju organ uprave (policija) odbio je zahtev roditelja za promenu adrese maloletnog deteta, jer organ vrši konfuziju termina, u ovom slučaju prebivališta sa adresom. Naime, promena prebivališta podrazumeva promenu adrese, dok obrnuto, promena adrese ne znači nužno i promenu prebivališta (do promene adrese može doći i u istom mestu).
Ključne reči: Porodični zakon, Zakon o prebivalištu i boravištu građana, samostalno vršenje roditeljskog prava, prebivalište, boravište, adresa, maloletno dete.

PITANJE PRAVIČNOSTI KOD NAKNADA ZBOG NEOSNOVANOG PRITVORA

NEDOUMICE

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.126.1(497.11)
340.142:343.296(497.11)
COBISS.SR-ID 114174985

PITANJE PRAVIČNOSTI KOD NAKNADA ZBOG NEOSNOVANOG PRITVORA

* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Pitanje naknade štete zbog neosnovanog pritvora je tema oko koje se decenijama unazad “lome koplja“ u pogledu njene visine. Oprečna mišljenja su permanentno prisutna jer neki smatraju da su iznosi koje država predlaže odnosno “parnični“ sudovi dosuđuju mali i nepravedni, ali imamo i s druge strane mišljenja da su ti iznosi previsoki, te da zbog velikog broja predmeta takve prirode se ugrožava republički budžet i sl. U radu je dat kritički osvrt na postojeće kriterijume koji postoje i koji su opredeljujući u pogledu određivanja visine novčanog iznosa po danu neosnovanog pritvora. Takođe smo naveli nekoliko primera iz prakse kojima smo želeli da ukažemo na manjkavosti, ali i nedoslednosti dosadašnjeg postupanja nadležnih organa i sudova po ovom pitanju. Posebno je ukazano i na disproporciju i veliki raspon između najnižih i najviših dosuđenih novčanih iznosa, i s tim u vezi su dati razlozi zbog kojih je takva praksa nedopustiva.
Ključne reči: neosnovan pritvor, naknada štete, troškovi postupka, praksa Komisije i sudova u pogledu visine novčanih iznosa.

SNAGA POTPISA U ODNOSU NA PEČAT I FAKSIMIL

NEDOUMICE

PROCESNO PRAVO

UDK: 347.956(497.11)
COBISS.SR-ID 110944521

SNAGA POTPISA U ODNOSU NA PEČAT I FAKSIMIL
* Vladimir Vrhovšek, sudija Višeg suda u Beogradu.

Rezime: Zakonom o parničnom postupku je propisano da žalba mora sadržati potpis izjavioca iste, kao i koje su posledice po žalbu u kojoj nije sadržan potpis – žalba koja ne sadrži potpis je nepotpuna i usled toga sledi odbačaj iste. Kodeksom profesionalne etike (koji je po hijerarhiji našeg pravnog sistema pod zakonom), propisana je dužnost advokata da na podnesak, pored svog pečata stavi svoj faksimil ali samo kada su za to ispunjeni uslovi, tj. da je advokat opravdano odsutan; da se radi o obavezama koje ne trpe odlaganje i da postoji njegovo odobrenje da njegov pripravnik stavi faksimil na podnesak sa čijom se sadržinom advokat prethodno upoznao. Dakle, iz svega navedenog nesumnjivo proizlazi da je intencija zakonodavca da istakne snagu, važnost potpisa u odnosu na faksimil, uz propisivanje uslova, koji moraju biti ispunjeni da bi faksimil advokata eventualno mogao da zameni potpis istog, kojim snabdeva svoj podnesak. Kada bi se u pravnoj praksi omogućilo drugačije postupanje od onoga što je izričito propisano zakonom i što nije kao takvo podložno tumačenju, a to je da žalba mora sadržati potpis i da u suprotnom sledi odbačaj iste, stvorila bi se situacija koja ne samo da bi ugrozila pravnu sigurnost već bi otvorila mogućnost zloupotrebe prava koja su strankama zakonom data.
Ključne reči: advokat, podnesak, žalba, potpis, faksimil, nepotpunost, odbačaj, zakonski propis, tumačenje, pravna sigurnost, zloupotreba.

PRAVA DETETA I ODREĐIVANJE NAJBOLJEG INTERESA DETETA

OGLEDI

PORODIČNO PRAVO

UDK: 342.7-053.2(497.11)
COBISS.SR-ID 110929161

PRAVA DETETA I ODREĐIVANJE NAJBOLJEG INTERESA DETETA
* Ana Nikolić, student master studija Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sudijski pripravnik – volonter u Privrednom sudu u Beogradu.
** Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union.
Rezime: Zaštiti dece posvećen je veliki broj pravnih normi. Navedena zaštita se prevashodno ostvaruje garantovanjem prava dece. Ipak, može se reći da prilikom utvrđivanja pomenutih prava, donosilac propisa polazi od uobičajenih (slobodno možemo reći poželjnih) životnih okolnosti u kojima vladaju harmonični odnosi u porodici. Primera radi, zakonodavac garantuje pravo deteta da živi sa roditeljima polazeći od toga da roditelji najbolje znaju šta je dobro za dete, te da će činiti sve da stvore uslove za njegov pravilan rast i razvoj, čime štite njegove interese. Nažalost, postoje životne situacije u kojima roditelji ne vrše roditeljsko pravo na adekvatan način, pa je moguće i da zlostavljaju dete, stvarajući tako okolnosti suprotne onima zbog kojih je zakonodavac propisao ovo pravo deteta. Zbog toga se uvodi institut najboljeg interesa deteta koji koriguje jednodimenzionalnost zaštite dece samo garantovanjem prava, dajući slobodu organu koji odlučuje o pravu deteta da od slučaja do slučaja ceni da li vršenje određenog prava znači i ostvarenje najboljeg interesa deteta. Na taj način se uvažava raznovrsnost životnih okolnosti i stvara mogućnost da se krutost i skromnost normi u odgovarajućem postupku prevaziđe. Ipak, s obzirom na fleksibilnost instituta najboljeg interesa deteta i činjenicu da se odlučivanje o njemu podvrgava diskrecionoj oceni nadležnog organa, treba voditi računa o mogućim zloupotrebama i uticajima različitih faktora u procesu donošenja odluke.
Ključne reči: prava deteta; najbolji interes deteta; zaštita dece; postupak ostvarivanja prava deteta.

MATERIJALNA NEZAVISNOST SUDIJE U SVETLU PREDLOŽENOG ZAKONA O SUDIJAMA

OGLEDI

SUDSKO ORGANIZACIONO PRAVO

UDK: 347.962.7(497.11)
COBISS.SR-ID 108188937

MATERIJALNA NEZAVISNOST SUDIJE U SVETLU PREDLOŽENOG ZAKONA O SUDIJAMA1)

* Darko Prstić, sudija Osnovnog suda u Negotinu i član UO Udruženja sudija i tužilaca Srbije.

Rezime: U cilju jačanja nezavisnosti sudske vlasti i dostizanja odgovarajućeg nivoa vladavine prava, u Republici Srbiji je usvojen Akt o promeni Ustava u delu odredbi koje se odnose na pravosuđe, a ustavnim zakonom za njegovo sprovođenje koji je stupio na snagu 30. 11. 2021. godine, predviđeno je da će se pravosudni zakoni uskladiti sa usvojenim amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu amandmana. U skladu sa ovim normativnim uputom, formirane su radne grupe za izradu nacrta sudskih i javnotužilačkih zakona, a čije radne verzije su u međuvremenu objavljene i bile su predmet javne rasprave i savetodavnog mišljenja Venecijanske komisije, nakon čega je Vlada Republike Srbije dana 17. 1. 2023. godine usvojila set predloga zakona kojim se sprovode navedene promene Ustava. Međutim, usvojenim ustavnim i predloženim zakonskim rešenjima nisu iscrpljene sve mogućnosti koje bi u potrebnom obimu upotpunile standarde za sudstvo, pa je stoga preostalo da se iznova ukaže na nedostatke koje ima predloženi zakonodavni okvir, a koji se tiču pitanja materijalne samostalnosti, kao jedne od garantija nezavisnosti sudija i sudova. Ovo naročito i kod potrebe da se sva pitanja iz sfere materijalnog (plate sudija, naknade i penzije) konačno urede na jednom mestu, a u okviru propisa kojim se uređuje položaj sudija, njihov izbor i prestanak funkcije. Dakle, svrha ovog teksta nije da ukaže na potrebu za normativnim garancijama materijalnog kroz adekvatne plate nosilaca pravosudnih funkcija u sudovima, koja svakako postoji i koja se može rešiti jednostavnom metodom upoređivanja nivoa plata sa prosečnom platom u zemlji, već da se ukaže na potrebu da se pitanje materijalnog dugoročno i sveobuhvatno reši novim Zakonom o sudijama, jer navedena pretpostavka nezavisnosti mora biti sadržana i uređena upravo ovim zakonom, čime bi se nesumnjivo uklonio sistemski propust uređenja ovog pitanja, kao i nedoumice koje će se javiti tokom primene odredbi više zakona i podzakonskih akata, a kojima će se i ubuduće, po svemu sudeći, uređivati ova oblast.

Ključne reči: Akt o promeni Ustava RS, pravosudni zakoni, materijalna samostalnost, nezavisnost sudova i sudija, plate, naknade, penzija.

1) Radni tekst Zakona o sudijama, koji je Ministarstvo pravde RS objavilo na svojoj internet stranici https://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radneverzijepropisa.php usvojen od strane Vlade Republike Srbije dana 17. 1. 2023. godine.

TROŠKOVI PARNIČNOG POSTUPKA I RAZLOG PRAVIČNOSTI

OGLEDI

UDK: 347.921.6
COBISS.SR-ID 108183817

PROCESNO PRAVO

TROŠKOVI PARNIČNOG POSTUPKA I RAZLOG PRAVIČNOSTI

* Nadežda Vidić, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu.

Rezime: U referatu je posvećena pažnja položaju stranaka u vezi sa troškovima koji nastaju u toku i povodom parničnog postupka, u kontekstu pravne regulative, aktuelne sudske prakse i prava stranaka na pravično suđenje posebno u segmentima pristupa pravdi i kvaliteta postupka i odluke. Razmotrena su ovlašćenja suda da se prilikom odlučivanja o troškovima spora rukovodi principom pravičnosti i ukazano na potrebu zakonodavnog unapređenja u tom pravcu.
Na osnovu propisa i naučnih standarda koje je prihvatila i sudska praksa, s obzirom da se norme o troškovima dugo nisu suštinski menjale, analizirane su nedoumice u aktuelnoj sudskoj praksi i dato mišljenje autora za razrešenje pojedinih spornih situacija.
Autor je ukazao na kompleksnost instituta troškova parničnog postupka u kontekstu ekonomičnosti postupka i kvaliteta sudske odluke tako da ne bude rezultat samo prostog matematičkog obračuna bez primene drugih kriterijuma koji su navedeni u referatu.

Ključne reči: procesne norme, ekonomičnost, visina troškova, pristup sudu, povod za vođenje spora, zakonito i pravično, odmeravanje troškova.

SEKSUALNI DELIKTI UČINJENI PREMA DECI U KRIMINALNOM (KAZNITELNOM) ZAKONIKU ZA KNJAŽEVSTVO SRBIJU OD 1860. GODINE

NEDOUMICE

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.541/.546-053.2/.8(497.11)“18″
COBISS.SR-ID 108194313

SEKSUALNI DELIKTI UČINJENI PREMA DECI U KRIMINALNOM (KAZNITELNOM) ZAKONIKU ZA KNJAŽEVSTVO SRBIJU OD 1860. GODINE

* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Nakon dugotrajnog zakonodavnog vakuuma – praznine zbog petovekovne turske okupacije, koja je faktički trajala od Dušanovog zakonika (donetog 1349. i 1354. godine), Srbija je dobila za tadašnje prilike moderan krivični zakonik. U ovom zakoniku krivična dela protiv polne slobode su bila uređena na takođe jedan moderan način, shodno shvatanjima tog vremena i moralnim načelima koja su tada bila preovlađujuća (za prilike sredine 19. veka). U okviru poglavlja XX i XXI ovog zakonika je prvi put nedvosmisleno pružena krivičnopravna zaštita deci u sferi seksualnih odnosa kroz krivična dela silovanja (paragraf 191), blud sa licem koje nije navršilo petnaest godina (paragraf 201), blud zloupotrebom poverenja (paragraf 205), i podvođenje dece radi vršenja bluda (paragraf 208). U radu je dat osvrt na ove paragrafe, uz primere iz malobrojne sudske prakse koji na najbolji način oslikavaju tadašnja shvatanja seksualnih delikata uopšte, a i prema maloletnim licima. Inače, navedena zakonska rešenja su dala osnovu kako u pogledu samih inkriminacija (naročito kada je reč o krivičnom delu silovanja), tako i u pogledu zaprećenih kazni (s određenim varijacijama) za kasnije krivične zakone(nike), sve do važećeg Krivičnog zakonika Srbije iz 2005. godine.

Ključne reči: Kaznitelni zakonik, Knjaževina Srbija, blud, silovanje, obljuba, deca.

KRIVIČNO DELO NEDAVANJE IZDRŽAVANJAIZ ČLANA 195. KRIVIČNOG ZAKONIKA I ODBACIVANJE KRIVIČNE PRIJAVE OD STRANE JAVNOG TUŽIOCA ZBOG APSOLUTNE ZASTARELOSTI KRIVIČNOG GONJENJA SA POSEBNIM OSVRTOM NA STAV VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

NEDOUMICE

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.1:347.615(497.11)
COBISS.SR-ID 85581833

KRIVIČNO DELO NEDAVANJE IZDRŽAVANJAIZ ČLANA 195. KRIVIČNOG ZAKONIKA I ODBACIVANJE KRIVIČNE PRIJAVE OD STRANE JAVNOG TUŽIOCA ZBOG APSOLUTNE ZASTARELOSTI KRIVIČNOG GONJENJA SA POSEBNIM OSVRTOM NA STAV VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

* Maja Gluščević, advokat iz Niša.

Rezime: Povod za ovaj rad je odbacivanje krivične prijave za krivično delo iz člana 195. Krivičnog zakonika, odnosno krivično delo nedavanje izdržavanja od strane Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Postupajući tužilac odbacuje krivičnu prijavu smatrajući da je reč o apsolutnoj zastarelosti krivičnog gonjenja, što se kosi sa stavom Vrhovnog kasacionog suda i samom prirodom krivičnog dela nedavanje izdržavanja, pa i odredbama Zakona o obligacionim odnosima o zastarelosti takvih potraživanja.
Naime, stranka je preko svog punomoćnika podnela krivičnu prijavu protiv osumnjičenog za krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. Krivičnog zakonika, a na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Nišu iz 2010. godine. Stav postupajućeg tužioca bio je da nema mesta preduzimanju gonjenja, jer je reč o apsolutnoj zastarelosti, čijim postupanjem je po mom mišljenju oštećen zakonski zastupnik maloletnih oštećenih i maloletni oštećeni. U konkretnom slučaju ne može se govoriti o apsolutnoj zastarelosti krivičnog gonjenja pogotovu kada se ima u vidu da je reč o potraživanju na osnovu pravnosnažne i izvršne presude, da je reč o privilegovanom potraživanju, o krivičnom delu koje se vrši u kontinuitetu, odnosno o krivičnom delu čija se radnja ponavlja, pa samim tim mišljenja sam da se u ovom slučaju drugačije posmatra zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo nedavanje izdržavanja.
Posebno važno je istaći i stav Vrhovnog kasacionog suda Kzz – 698/2018 po kome je reč o krivičnom delu sa kontinuiranom radnjom, odnosno trajnom krivičnom delu, kod koga se radnjom izvršenja smatra sve vreme dok traje proizvedeno protivpravno stanje, tako da rok zastarelosti počinje da teče od momenta kada prestane takvo stanje.
S obzirom na ovakav stav Vrhovnog kasacionog suda i s obzirom da je u konkretnom slučaju protivpravno stanje trajalo sve vreme počev od 2010. godine, do 2019. godine, kada osumnjičeni počinje da daje izdržavanje maloletnim oštećenima, to sam mišljenja da je došlo do pogrešne primene prava u konkretnom slučaju i pogrešne odluke javnog tužioca da u konkretnom slučaju odbaci krivičnu prijavu, jer se u datom slučaju ne može govoriti o apsolutnoj zastarelosti krivičnog gonjenja.

Ključne reči: nedavanje izdržavanja, član 195. Krivičnog zakonika, Vrhovni kasacioni sud, kontinuirana radnja, trajno krivično delo, privilegovano potraživanje.