Primena blažeg zakona u krivičnom postupku
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Primena blažeg zakona u krivičnom postupku
Primena blažeg zakona u krivičnom postupku odnosi se na primenu blažeg zakona kojim se propisuju krivična dela, ukoliko je isti izmenjen od trenutka izvršenja krivičnog dela pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a ne na primenu zakona kojim se propisuju prekršaji, odnosno privredni prestupi, jer se u tom slučaju radi o drugoj vrsti postupka, na koji se ne može primeniti krivični zakon.
Višestruki povrat i primena blažeg zakona
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Višestruki povrat i primena blažeg zakona
Kada je okrivljeni, koji je ranije više puta osuđivan, više radnji krivičnog dela preduzeo pre stupanja na snagu zakonske odredbe koja se odnosi na višestruki povrat a samo jednu radnju izvršenja nakon stupanja na snagu odredbe člana 55a KZ za okrivljenog je blaži zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
Primena zakona na učinioca prekršaja
PREKRŠAJNO I PRESTUPNO PRAVO
Primena zakona na učinioca prekršaja
Na učinioca prekršaja primenjuje se zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, a ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca.
Primena blažeg zakona
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Primena blažeg zakona
Za krivično delo koje je okrivljeni učinio marta 2001. godine, a prilikom odmeravanja jedinstvene kazne za dela u sticaju, blaži je član 48. KZ SRJ, a ne član 60. Krivičnog zakonika.
Primena blažeg zakona
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Primena blažeg zakona
Pri odlučivanju o puštanju na uslovni otpust, na osuđenog se ne mogu primeniti odredbe o primeni blažeg zakona (član 5. KZ), jer se blaži zakon obavezno primenjuje do pravnosnažnosti presude, a nakon pravnosnažnosti presude samo ukoliko po vanrednom pravnom sredstvu dođe do ukidanja presude, odnosno ponovnog suđenja.
Primena blažeg zakona
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Primena blažeg zakona
Postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije jer se obrazloženje osporenih odluka, u pogledu obavezne primjene blažeg zakona, svodi na uporedbu Krivičnog zakona BiH i Krivičnog zakona SFRJ isključivo u dijelu koji od dva navedena zakona propisuje težu kaznu za počinioca (apelanta), s obzirom na to da je glavni argument bio da Krivični zakon SFRJ za predmetno krivično djelo propisuje (i) smrtnu kaznu.